Proces podmlađivanja o kojem pisem je realan i opipljiv i ja sam ga licno doživela na sebi i videla vrlo pozitivne podmlađujuće rezultate kod ljudi koji su ove jednostavne principe, uglavnom bazirane na prehrani, primenili u svom životu.
Kada bi rangirali važnost faktora koji doprinose mladalačkom izgledu, na prvom mestu bih definitivno bila prehrana sirovom biljnom hranom.
Važnost prehrane je ovde toliko bitna da su svi ostali faktori skoro zanemarivi i uglavnom se bave maskiranjem našeg pravog stanja zdravlja.
Kada smo zdravi, to zrači iz stava našeg tela, našeg glasa, dnevne aktivnosti, pogleda i sjaja naše kože…Većina preparata i preporuka za lepotu naše kože ili kose, rezultira samo prividnim i privremenim efektima samo kozmetičke prirode.
Jednostavnom usporedbom našeg sistema za probavu s biljojedima i mesojedima, shvati ćemo da smo prirodno dizajnirani za biljnu ishranu. Hraneći se poput mesoždera, idemo protiv prirode i trpimo posledice mnogih bolesti koje su direktne posledice pogrešne ishrane.
Iznenadićete se promenama na vašem telu i u vama vrlo brzo, kada probate umesto jutarnje kafe popiti sveži sok od voća. Osetićete se trenutno osveženim, probuđenim i spremnim za dnevne izazove.
Sirovom hranom, posebno svežim sokovima, debelo crevo se čisti, metabolizam je efektivniji, telo dobija svoju prirodnu težinu. Počećete se osećati jače i mlađe, vaša koža je glatka, bore se smanjuju.
Ono što nas čini starima nisu u tolikoj meri godine, koliko otrovi koje unosimo kroz hranu, vodu, zrak…
Stres je jedan od bitnih faktora koju utču na starenje. Toksini i hormoni koji se luče tokom stresa su kiseli, što zakiseljuje našu krv, koja je normalno blago alkalna (pH 7,35 – 7,45). Kako je sirova hrana alkalna, ona uravnotežuje pH balans.
Kisela sredina je podloga za razvoj skoro svih bolesti. Kada bismo uspeli održati našu krv blago alkalnom, ne bismo bili bolesni.
Pre šezdesetak godina, Dr. Hans Eppinger, šef Prve Medicinske Klinike na Bečkom Univerzitetu, otkrio je da sirova biljna hrana povećava stanično disanje, eliminaciju akumuliranih toksina iz stanica i tkiva kao i da osigurava hranljive supstance neophodne za normalnu funkciju stanice. Povećava električni potencijal – životnu energiju u stanici, tako da se čak i potpuno izgladnjele i devitalizirane stanice mogu ponovo oživeti. One počinju ponovo sagorevati kalorije u prisustvu kiseonika iz sirove hrane, a u isto vreme štite telo od slobodnih radikala.
Starenje ne mora biti fizički i emotivno naporan proces.
Naučnici koji su istraživali karakteristike ljudi koji dugo žive kažu da imamo potencijalnu dužinu života od 100 do 120 godina ali retko ko od nas doživi tu starost.
Degenerativne promene (starosne promene) nisu prirodna posledica starenja! Starosne promene su u glavnoj meri rezultat lošeg načina života: Loša prehrana, nedovoljno kretanje, toksična hrana i toksini u našoj okolini.
Ako promenimo način života, možemo pomladiti naše telo i produžiti život. Hraneći se procesuiranom hranom, punom šećera, masti i hemijskih dodataka kao i životinjskim proizvodima, nećemo samo rapidno stareti već takođe stvarati dobru bazu za razvoj degenerativnih bolesti, od karcinoma do šećerne bolesti i artritisa, mentalnih oboljenja i srčanih problema.
Kapilari su male krvne žile koje formiraju mrežu mikrocirkulacije u našem telu. Njihova uloga je da dopreme krv bogatu kiseonikom za ishranu stanica. Stanje naših kapilara takođe u velikoj meri određuje funkcionalnu starost i stanje našeg tela u celini. Kroz kapilare se hranjive supstance i kiseonik transportiraju do stanica u celom telu, organima, koži, mozgu i žlezdama, a takođe se kroz njih eliminiraju otpadne substance.
Tokom godina na ishrani životinjskim produktima i procesiranoj hrani, kapilari se uvrću, istežu i postaju previše porozni. Kada se to dogodi, proteini izlaze iz njih i talože se između tkiva i kapilara ometajući pravilnu razmenu kiseonika i dopremanje hranljivih substanci kao i eliminaciju otpadnih substanci. Taj proces može izgladneti stanice, tkiva i organe. Ovaj proces je takođe podloga za razvoj celulita kod žena.
Ove promene su predispozicija za degenerativne bolesti i rapidno starenje. Sirova hrana može povratiti normalno stanje mikrocirkulacije. Dopremanje kiseonika dubljim slojevima kože može biti bolje tako da koža ponovo dobije lepotu i sjaj. Naša biološka starost može u većoj meri biti određena aktivnošću naših enzima.
Enzimi su izvor života! Život bez enzima je nemoguć!
Enzimi su supstance koje razgrađuju hranu do najjednostavnijih delova koji se kao takvi resorbirati u crevima. Kada nema dovoljno enzima, hrana ostaje nerazgrađena i ostaje u crevima hraneći tako gljivice i parazite.
Osim digestivnih i metaboličkih, enzimi takođe postoje i u sirovoj hrani.
Kada jedemo kuvanu hranu u kojoj nema enzima neophodnih za probavu, telo krade metaboličke enzime iz našeg mozga, srca, bubrega i drugih delova tela da bi probavilo kuvanu hranu oduzimajući nam na taj način enzime tj. životnu snagu i skraćujući nam život!
Naše telo tokom života producira ograničenu količinu enzima.
Dr. Edward Howell, jedno od vodećih imena u nutricionizmu ističe da čovek od 40 godina koji živi na kuvanoj hrani, ima preostalo (svega) 30% enzima u telu.
Kada se rezerve enzima potroše, telo stari i umire.
Osim toga, kada konzumiramo kuvanu hranu reakcija tela je Digestivna Leukocitoza – telo povećava broj belih krvnih zrnaca, što je ista reakcija kao kada se telo brani od infekcije. Na taj način se smanjuje efektivnost našeg imunog sistema.
Dr. Paul Kouchakoff je 1930-e godine u Lozani napravio istraživanje i zaključio da se digestivna leukocitoza javlja samo posle uzimanja kuvane hrane. Umorni smo i pospani kada jedemo kuvanu – “mrtvu” hranu. Nasuprot tome, kada jedemo živu – sirovu biljnu hranu, osećamo se osveženi i odmorni.
Enzimi su fontana mladosti! Naša vitalnost zavisi od vitalnosti naših enzima.
Pušenje, previše UV zraka, uzimanje lekova, radijacija i druge toksične supstance mogu lako oštetiti naše enzime. Sirova hrana pruža obilje enzima koji se dopremaju do stanica putem krvi. Enzimi su ekstremno važni u održavanju strukture kolagena i elastina kože. Obilje enzima u ishrani pomaže održavanju kože glatkom tokom godina. Suprotno, nedostatak enzima u ishrani može uzrokovati gubljenje elasticiteta kože.
Zahvaljujući istraživanjima Dr. Dean Ornish s Instituta za Preventivna Medicinska Istraživanja u Kaliforniji, mi znamo danas da vegetarijanska ishrana, kontrola stresa i fizička aktivnost mogu regenerisati naše telo. On je pokazao da se mnoge degenerativne bolesti mogu tretirati pravilnom ishranom, a takođe se mogu zaustaviti i obrnuti procesi stvaranja biomarkera starenja.
Vodeća imena u svetu u lečenju sirovom hranom su: Dr. Mitsuo Koda, Dr. Max Gerson, Dr. Max Bircher-Benner, Dr. Francis Pottenger, Dr. Ann Wigmore kao i Dr. Edvard Howell.
Oni su tvrdili da prevremeno starenje, degenerativne bolesti kao i infektivne bolesti ne mogu pustiti korenje u telu nezagađenom toksinima. Prema tome, prvi zadatak u procesu pomlađivanja i lečenja je eliminacija toksina koji su akumulirani u telu.
Sirova hrana detoksira naše telo i čisti debelo crevo od otpadaka koje nosimo sa sobom godinama.
Umesto da svakim novim danom starite, počnite se pomlađivati od danas!
Comments
Post a Comment